Праштањe
Пред нама су дани кајања и праштања. Боже, опрости ми. Он чује наше молбе, ако се искрено кајемо, опростиће нам, али очекује да и ми опростимо својим ближњима. Значи праштање наших грехова условљено је нашим праштањем брату своме. На то нас подсећају речи нашег Спаситеља, који каже:" Ако ли не опраштате људима сагрешења њихова, ни Отац ваш небески неће опростити вама сагрешења ваша". Он очекује да и ми покажемо на делу своју милост и љубав према ближњима својим.
Узрок због чега се ми тешко одлучујемо да праштамо један другоме лежи у људској гордости-самољубљу. Ако нам пријатељ добронамерно каже истину и скрене пажњу на наш рђави поступак, ми се нађемо много пута увређени. По речима премудрог Соломона то је велика наша грешка. Он каже:" Боље је јавни укор него тајна љубав. Ударци од пријатеља су истинити, а целиви непријатеља лажни". Морамо бити обазриви у односу према људима, не смемо давати поводе да нам наносе увреде, одмеравајмо своје поступке према другима.
Праштање не треба да буде само на језику, већ и на делу. Треба потпуно избрисати из срца братовљеве увреде, као да нису ни постојале. Ако тако будемо радили, осетићемо после узајамног опроштаја велико олакшање у својој души и неизмерну душевну радост. Човек је једино разумно биће, које поред разума има и слободну вољу. Таквим својим тежњама и жељама стичемо навику да се богатимо у добру, а што нам условљава миран и задовољан живот у овоме животу на земљи.
Тако је у цркви установљена света тајна исповести, у којој се пружа свима нама могућност да се ослободимо својих грехова. Наша Света Мајка Црква и данас позива непрестано, а посебно пред Свето Причешће, на исповест пред духовником ради опроштаја наших грехова путем искреног признања и кајања за своје грехе, уз обећање да нећемо понављати исповеђене и опроштене наше грехе. Јован Богослов каже:" Ако кажемо да грех немамо, себе варамо и истине нема у нама".
Пред нама су дани кајања и праштања. Боже, опрости ми. Он чује наше молбе, ако се искрено кајемо, опростиће нам, али очекује да и ми опростимо својим ближњима. Значи праштање наших грехова условљено је нашим праштањем брату своме. На то нас подсећају речи нашег Спаситеља, који каже:" Ако ли не опраштате људима сагрешења њихова, ни Отац ваш небески неће опростити вама сагрешења ваша". Он очекује да и ми покажемо на делу своју милост и љубав према ближњима својим.
Узрок због чега се ми тешко одлучујемо да праштамо један другоме лежи у људској гордости-самољубљу. Ако нам пријатељ добронамерно каже истину и скрене пажњу на наш рђави поступак, ми се нађемо много пута увређени. По речима премудрог Соломона то је велика наша грешка. Он каже:" Боље је јавни укор него тајна љубав. Ударци од пријатеља су истинити, а целиви непријатеља лажни". Морамо бити обазриви у односу према људима, не смемо давати поводе да нам наносе увреде, одмеравајмо своје поступке према другима.
Праштање не треба да буде само на језику, већ и на делу. Треба потпуно избрисати из срца братовљеве увреде, као да нису ни постојале. Ако тако будемо радили, осетићемо после узајамног опроштаја велико олакшање у својој души и неизмерну душевну радост. Човек је једино разумно биће, које поред разума има и слободну вољу. Таквим својим тежњама и жељама стичемо навику да се богатимо у добру, а што нам условљава миран и задовољан живот у овоме животу на земљи.
Тако је у цркви установљена света тајна исповести, у којој се пружа свима нама могућност да се ослободимо својих грехова. Наша Света Мајка Црква и данас позива непрестано, а посебно пред Свето Причешће, на исповест пред духовником ради опроштаја наших грехова путем искреног признања и кајања за своје грехе, уз обећање да нећемо понављати исповеђене и опроштене наше грехе. Јован Богослов каже:" Ако кажемо да грех немамо, себе варамо и истине нема у нама".
Нема коментара:
Постави коментар